manos al aire

Jos se nisam opasuljila od citanja Kuickinih romana.Pa zar je moguce da jedan tako dobar pisac-sudeci po prvoj knjizi- postane ocajan-sudeci po trecoj tj `Smiraj dana na Balkanu`?Toliko mastam o tome da napisem i objavim knjigu ,ali me strah od ovakvih neuspeha paralise.Medjutim, izgleda da ja previse negativno razmisljam. Izgleda su i kritika i publika prilicno zadovoljne njenim citavim opusom,na sve strane samo lete reci hvale!Ja sam sokirana. Sta je to sto cini dobrog pisca? Talenat,obrazovanje, masta,kreativnost,interesantno nasledje,inteligencija,izvanredna moc zapazanja,raznovrsnost,radoznalost? Verovatno sve to po malo. I sta ako ja to ne posedujem?Neke stvari znam da nemam-obrazovanja mi je skomno,masta prilicno sputana,nasledje jednostavno i obicno. Mozda sam talenat,ali da jesam zar ne bih do sada bar nesto pisala,price,bajke,pesme,bilo sta? Ja izgleda spadam u onu vrstu ljudi koja smatra da je nesto posebno bez pokrica,a upravo to prezirem citav zivot. Pa kako da proverim i da se testiram,da znam da li me moji osecaji varaju ili to cine cinjenice? Iako je pitanje naizgled suludo da li treba uzimati u obzir `cinjenice`koje su uslovljene raznim strahovima,zivotnim uslovima,nesigurnoscu? Cesto sebi u poslednje vreme postavim pitanje da li bi stvari bile ovakve kakve su sada da sam dozvolila sebi da izadjem iz okvira koji su mi nametnuti rodjenjem i nasledjem,da sam bila upornija i ambicioznija i svesnija zivota i mogucnosti koje sam sebi uskratis i posle im nema povratka? Dok sam bila mladja mislila sam da ce zivot vecito da ti pod nos gura prilike,pa sam skoro sve dobre gurala u stranu i odlagala za neko buduce srecnije vreme u kome cu imati svoj krov nad glavom,srecnu porodicu,pun frizider i dzep. Sada nazalost shvatam da se mnoge dobre stvari u zivotu nude samo jednom, i,ne mogu reci da nisam bila upozorena,ali sam htela da sve zakljucke donosim na osnovu sopstvenog iskustva.I kako sada prihvatiti realnost,u stvari da li se treba boriti za neke propustene prilike ili sagledati realnost i pokoriti joj se? Da sam lik iz americkog filma,ostavila bih sve sto me sputava i krenula putem spoznaje vlastitih mogucnosti i ispunjenja davno zamisljenih zelja. A da ipak i dalje samo pisem dnevnik???

Hajde da se predstavim! Moje pravo ime naravno,nije Andjelka,ali je zato moje usvojeno,majke mi,jos od vremena kada sam sa 12-13 godina gutala romane Mir Jam,i nepovratno se zacarala likom i delom gospodjice Andjelke Bojanic..Zelela sam da mi se dogodi sve,bas sve isto sto i njoj i mislila da bi mi jedan avijaticar sa amputiranom nogom idealno odgovarao.Kasnije sam shvatila da mnogo vise volim muskarce koji cvrsto stoje na zemlji,jer ja sam ta koja je zaduzena za lebdenje.Secam se kako mji je mama govorila`okani se tih knjiga,zivot nije uzivanje` a ja je nemo gledam i mislim`mozda tebi ,ja cu jos kako uzivati!Ovih dana cesto padam u iskusenje da joj kazem da je bila u pravu.

Sreca,sreca,radost!!!!! Mogu da piskaram po ovim web stranama,belezim misli,osecanja,i da izigravam  Mariju Jovanovic,Ljiljanu Habjanovic Djurovic,ili makar Mir Jam i da zivim bar 15-ak min dnevno u iluziji kako sam vrsno dobra spisateljica-neotkriveni talenat!!!! ANDJELKA I ANDRIC(gde i oznacava srednje ime,to jest moju neraskidivu knjizevnu vezu sa velikim Ivom Andricem),ili npr ANDJELKA P KOELJO??!!Malo mastati nije na odmet.............................Znam da bi sada mnogi osuli drvlje i kamenje na pomen doticnih knjizevnica u drustvu sa Koeljom,a posebno Andricem,ali dobro ovo je moj roman,ili moj dnevnik,da ne sitnicarimo, i u njemu ce stvari biti uredjene onako kako mi se dopadaju!Tako da,kome se ne dopada ne citaj dalje!!!

---

Nazvala sam blog manos al aire,ali bolje da sam dala ime promaja u glavi,suvisne slobodnog vremena ili nesto slicno.Ja stvarno zelim da mom prvom knjizevnom cedu dam malo pozitivniji karakter od onog u kom zivim,jer tamo gde ja zivim,malo je sta pozitivno,svetlo i okrenuto lepim stvarima.Andjelcica je jedna prilicno usamljena,cesto tuzna i dosta uplasena devojka??!! To sto je udata,ima dete,i kakav takav drustveni zivot ne utice na prethodno pomenuta stanja. A za sve je kriva ta promaja............ Kako naci zivotni smisao,a to je ,ja mislim,dusevni mir i sklad sa samim sobom to je za mene pitanje od zivotnog znacaja,i pokusavam da ga otkrijem,ali na tom putu sam do sada naisla samo na brojne dileme,strahove,razocaranja,opsesije i jednog dobrog psihijatra.

 

---

V3XM

---

 

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.